fbpx
 

Bruksizam

Bruksizam – Sve Što Treba da Znate

Šta je bruksizam?

 

Bruksizam je štetna navika koja podrazumeva nevoljno (često i nesvesno) stiskanje i/ili škripanje zubima, pri čemu ovi pokreti nisu povezani sa pokretima žvakanja. To je nesvrsishodna aktivnost u toku koje se oštećuju svi delovi žvačnog sistema. Ova pojava se najčešće ispoljava nesvesno tokom spavanja, ali može se pojaviti i u toku dana, u situacijama kada su ljudi napeti ili pod stresom.

 

Da li ste Vi Bruksista?

 

  • Da li Vas je iko čuo da škripite zubima noću?
  • Da li se budite sa osećajem umora ili bola u vilici?
  • Da li Vas zubi ili desni bole ujutru posle buđenja?
  • Da li imate glavobolje (pogotovo u slepoočnom predelu)? Da li su izražene posle buđenja?
  • Da li ste ikada primetili da stiskate ili škrgućete zubima tokom dana?

 

Ukoliko je odgovor na makar neko od sledećih pitanja potvrdan moguće je da patite od bruksizma, i bilo bi dobro da potražite savet lekara. Više informacija možete pronaći u narednim pasusima.

Simptomi bruksizma

 

Osnovni simptomi su napeti i bolni mišići, bol u ušima, glavobolja, osetljivi i istrošeni zubi, polomljeni krunični delovi zuba, klaćenje zuba i povlačenja desni na zubima koji su izloženi povećanom pritisku. Takođe može doći do pucanja keramike na krunicama i pucanja ili ispadanja ispuna – plombi iz zuba, što nastaje kao posledica prevelikih sila koje se razvijaju tokom stiskanja i škripanja zubima.

Bruksizam - Izgled zuba nastao kao posledica skripanja zuba

Uzroci nastanka bruksizma

 

Uzroci nastanka bruksizma još uvek nisu u potpunosti istraženi, iako je naše znanje o ovoj temi danas mnogo bogatije nego ranije. Bruksizam može imati nekoliko psiholoških i fizičkih uzroka, ali u većini slučajeva se dovodi u vezu sa stresom. Čak i u našem narodu postoji izraz ‘stisni zube’, koji se upućuje osobi pred kojom se nalazi neki težak ili stresan zadatak.

 

U većini slučajeva prisutan je nepravilan zagrižaj, i upravo je ovo faktor koji odlučuje kolika će šteta nastati usled bruksizma. Povećan unos kofeina, nikotina i alkohola mogu negativno uticati na razvoj bruksizma.

 

Vrste bruksizma?

 

Postoje dve vrste bruksizma, a to su centralni – stiskanje zuba (često se javlja danju) i ekscentrični – škripanje zuba (često se javlja noću).

 

Dnevni bruksizam

 

Dnevni bruksizam – stiskanje zuba može se javiti tokom teških fizičkih aktivnosti (dizanje tegova ili velikih tereta), ali može biti i potpuno nezavistan kada se javlja kao loša navika koje pacijent gotovo po pravilu nije svestan – ne izvodi je namerno i ne može da je kontroliše.

Ilustracija coveka koji koristi foliju za zube dok spava zbog nocnog bruksizma

Noćni bruksizam

 

Noćni bruksizam podrazumeva ciklično i ritmičko stiskanje ili škripanje zubima tokom sna. Ova aktivnost izuzetno je štetna za zube i mišiće zbog toga što u toku spavanja ne rade zaštitni mehanizmi i refleksi, pa osobe koje škripe zubima noću mogu da razviju mnogo veće zagrižajne sile nego što to mogu da urade svesno u toku dana. Ako biste stegnuli zube najjače što možete, u toku noćne epizode bruksizma možete stegnuti još 3-4 puta jače, i to proizvodi ogromne sile koje oštećuju sistem za žvakanje.

 

Propratne pojave koje se javljaju su bol u viličnom zglobu, bol u vratu i ramenima, glavobolje kojima je teško naći uzrok. Pacijenti se najčešće žale na glavobolju, jutarnje bolove u mišićima u predelu glave i vrata i bolove u predelu lica.

Dijagnostika bruksizma

 

Dijagnostika bruksizma izuzetno je složena, i zahteva veliku preciznost, pedantnost i posvećenost lekara, a od pacijenta se očekuje strpljenje. Ovo nekada nije lako izvodljivo, pogotovo ako imamo u vidu da se pacijenti najčešće javljaju sa jakim bolovima, koji mogu da traju jako dugo pre nego što se obrate specijalisti stomatološke protetike.

Pošto su simptomi koji se javljaju kod bruksizma različiti (glavobolje, bolovi u vratu i ramenima), često se pacijenti prvo javljaju lekarima drugih specijalnosti. Takođe se dešava i da se jave stomatologu, ali da se bolovi pogrešno protumače kao da ih izaziva upala zuba, pa se neretko dešava da se ‘leče’ zubi i ‘vade živci iz zuba’ a da to na kraju ne dovede do poboljšanja simptoma. Sve ovo može biti jako naporno i frustrirajuće za pacijenta.

 

Ono što je prva stvar koja je neophodna kod sumnje na bruksizam je razgovor sa lekarom, a zatim i detaljan pregled. Posle toga je najčećše potrebno uzeti otiske zuba obe vilice na osnovu kojih se izrađuju modeli zuba pacijenta. Zatim se u aparatu koji se zove artikulator vrši detaljna analiza odnosa zuba gornje i donje vilice u različitim položajima.

Artikulator - Naprava u koju se unose modeli vilica kako bi se izvrsila simulacija pokreta donje vilice

Pošto osobe najčešće nisu svesne da imaju bruksizam u postavljanju dijagnoze mogu pomoći partner ili osobe iz njihove okoline.

 

Pregledom kod stomatologa najčešće se uočavaju :

 

  • Prisustvo abradiranih – istrošenih površina na pojedinim ili svim zubima,
  • Oštećenja zuba i zubne gleđi
  • Oštećeni ispuni – plombe, krunice i druge veštačke nadoknade
  • Povlačenje desni
  • Skraćeni i istanjeni zubi – loša estetika osmeha i star izgled zuba
  • Uvećani(nabildovani) mišići za žvakanje
  • Klaćenje pojedinih zuba

 

Terapija – Lečenje Bruksizma

 

Lečenje bruksizma ide u dve faze: prvo i najvažnije je da pacijenta oslobodimo bola i omogućimo mu da normalno živi. Druga faza podrazumeva da nadoknadimo i rekonstruišemo oštećene zube i one koji nedostaju.

Splint za zube - naprava koja se pravi preko zuba jedne vilice kako bi svi delovi sistema za žvakanje dosli u idealan odnos.

Kao prva pomoć često se preporučuje izrada splinta – naprave koja se pravi preko zuba jedne vilice (najčešće gornje) a koja ima za cilj da dovede sve delove sistema za žvakanje: zube, mišiće i zglob u idealan odnos. Ovo je ključ uspeha terapije bruksizma. Time se sprečava šktipanje i stiskanje zuba i opuštaju se mišići što zajedno dovodi do smanjenja bola u mišićima i zglobu.

 

Splint se, u zavisnosti od situacije,nosi noću ili tokom dana. Vreme korišćenja splinta je različito i određuje ga stomatolog za svaki pojedinačni slučaj. U toku nošenja potrebne su česte kontrole kako bismo osigurali da je odnos zuba perfektan, jer je to jedini način da se spreči i popravi šteta nastala od bruksizma.

Kada se sa splintom postigne poboljšanje, odnosno pacijent nema više bolova prelazi se na drugu fazu terapije. Cilj ove faze je da se trajno poprave narušeni odnosi između zuba, mišića i zgloba (da se popravi zagrižaj). Na koji način ćemo ovo postići zavisi od slučaja do slučaja. Nekada je dovoljno minimalno brušenje zuba koji prave smetnje i doprinose pojavi bruksizma, a nekada moramo raditi veće rekonstrukcije, bilo pomoću ispuna (plombi), ili pomoću krunica, mostova, implantata ili proteza. Neophodno je da se nadoknade zubi koji nedostaju, i da odnos zuba bude perfektan.

 

Terapija bruksizma je, kao i dijagnostika, multidisciplinarnog karaktera, a lekari koji su najbolje obučeni za lečenje bruksizma su specijalisti stomatološke protetike. Ukoliko se proceni da postoji potreba za terapijom medikamentima, najčešće se prepisuju lekovi koji će smanjiti bol u predelu viličnog zgloba.

Bruksizam kod dece

 

Bruksizam se može javiti i kod dece, i svaki roditelj koji je čuo taj piskavi zvuk škrgutanja koji dolazi iz dečije spavaće sobe zna o čemu govorimo. Većina dece stiska ili škripi zubima u nekoj fazi svog razvoja. Dobra stvar je što su deca mnogo otpornija na štetne efekte bruksizma od odraslih.

 

Uzrok su najčešće promenjeni odnosi zuba koji nastaju u toku njihovog nicanja i zamene mlečnih zuba sa stalnima. Iako može da zvuči strašno ovo najčešće ne treba da brine roditelje. Čak se može desiti da deca istroše mlečne zube gotovo do desni, a da to opet ne zahteva nikakvu terapiju. Najčešće bruksizam kod dece prolazi sam od sebe – kada niknu stalni zubi stabilizuje se odnos gornje i donje vilice i škripanje prestaje. U nekim slučajevima je ipak potrebno da se izradi ortodontski aparat koji će promeniti položaj i odnos zuba, pre svega kako ne bi došlo do oštećenja stalnih zuba.

 

Ako sumnjate da vaše dete ima problema sa bruksizmom, dovedite ga na pregled kako bismo otklonili sve sumnje i dali Vam potrebna uputstva.

U stomatološkoj ordinaciji Dentalux naši eksperti za bruksizam su Dr Srđan Konatar, specijalista protetike i Dr Zoran Stajić, specijalista Oralne Hirurgije.

Dr Srđan Konatar / specijalista stomatološke protetike / srdjankonatar@gmail.com

Diplomirao je na Stomatološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2012. godine. Član Dentalux tima postaje 2014. godine. Ljubazan i strpljiv, učiniće da se osećate prijatno u ordinaciji. Svoje znanje iz oblasti stomatološke protetike i estetike usavršavao je na kursevima u zemlji i inostranstvu. Specijalizaciju iz oblasti stomatološke protetike završio je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Aktivan je član Evropskog udruženja za kozmetsku stomatologiju (https://escdonline.eu/), kao i Evropske asocijacije za oseointegraciju (eoa.clubexpress.com).

Dr Zoran Stajić / specijalista oralne hirurgije / dr_zoran2002@yahoo.com

Završio je Stomatološki Fakultet Univerziteta u Beogradu. Postdiplomske studije iz implantologije i parodontologije završio je na Stomatološkom fakultetu u New York-u u SAD-u. Specijalizaciju iz oralne hirurgije zavrsio je na Stomatološkom fakultetu u Beogradu. Osim oralnom hirurgijom bavi se i ostalim granama stomatologije. Stručno se usavršavao kako u Sjedinjenim Američkim Državama tako i u Evropi. Jedan je od prvih koji je u većoj meri počeo da koristi lasere u stomatologiji u našoj zemlji. Usavršavanje u primeni lasera u stomatologiji obavio je u Izraelu i SAD-u. Član je američke akademije za lasersku stomatologiju i redovan učesnik njihovih kongresa. www.laserdentistry.org

Call Now ButtonPozovite nas!